kazivanje mikaila vidojevića

izvor: monografija "Katrga kroz vekove" dr Živorad Minović

"Više godina posle rata, imali smo nezvanični, neregistrovani, fudbalski tim. Igrali smo utakmice sa Mrčajevcima, Obrvom, Tavnikom, Lađevcima i svim okolnim selima, bez obzira što nismo bili registrovani, mada smo mu već bili dali ime FK "Morava". Često smo igrali utakmice i sa Donjom Katrgom. Oni su dolazili kod nas i mi smo odlazili kod njih, na njihovo igralište. Mi iz Gornje Katrge smo obično bili jači, jer smo imali veći izbor dobrih igrača. Bili smo bolje organizovani.

Predsednik Zemljoradničke zadruge Katrge, Predislav Spasović, dao mi je neki materijal za dresove koje nam je sašio Tatomir - Taso Vukomanović. Na dresovima je bilo ispisano ime kluba. Tasov brat Stojan bio je kasnije golman našeg tima. Prvi golmani inače bili su Milovan Ljubisavljević, dr Stanimir - Cane Gavrilović, Radivoje Vidojević, Milosav i Stojadin Tanović i dr.

Iako nismo bili registrovani, svake sedmice smo igrali sa susednim selima. Igrališta smo više puta menjali. Posle "Jasenjaka" igrali smo u Momirovoj livadi, blizu puta... Igralište je bilo i u "Vodeničištu". Morali smo često da menjamo mesto, jer vlasnici livada nisu mogli dugo da nas drže. Posle "Vodeničišta" igralište nam je bilo na imanju Pavlije Gavrilović, preko puta kuće Petra Gavrilovića, a onda na livadi Živote Gavrilovića u "Briješću". Posle toga smo prešli u "Nikolijino igralište". Tu smo već imali i kabine. Napravili smo ih tako što smo negde na otpadu uzeli jelove daske... Sa tog igrališta se sećam jednog zanimljivog detalja. Milovan Ljubisavljević je bio dobar i snažan igrač. Jednom je tako jako šutirao loptu da se ona zaglavila između prošća i jedva smo je izvadili. Toliko je bio jak njegov udarac, lopta je letela kao metak... Kasnije sam i ja - jer sam takođe imao jak udarac - na istom igralištu slomio prečku. To je bilo pravo čudo...

Najzad, odatle smo se povukli u susednu "Nenadovu livadicu". Tu sam prvo igrao centarhalfa, dok nije došao Stojan (Petrov) Gavrilović koji je bolje od mene igrao glavom, a ja sam nastavio da igram levog beka. Sećam se jedne utakmice sa Lađevcima čiji je tim imao dobrog igrača, Projovića, koji nikako nije uspeo da prođe pored mene...

Aktivno sam igrao fudbal do svoje 45 - godine, iako kao igrač nisam bio registrovan. Dok sam igrao, smenilo se više generacija fudbalera. Dok smo neposredno posle rata imali skroman broj igrača, njihov broj se povećavao iz godine u godinu, naročito kada su počeli da pristižu đaci, studenti i omladinci koji su u raznim gradovima naučili dobro da igraju fudbal.

Moram da kažem da sam dva puta podizao fudbalski klub "Moravu". Najzad, 1977. godine, kada sam ja bio predsednik, a Rajko Radović sekretar, dogovorili smo se da registrujemo klub. U odboru kluba bili su Đoko Ljubisavljević, Vitomir Vukosavljević... nas petorica. Nas petorica smo dali po 60 i tako skupili prvih 300 dinara. Članovi odbora su počeli da uređuju igralište, da postavljaju stative i mreže, a ja sam se starao za opremu, kopačke, dresove i dr.

Mesna Zajednica, čiji je predsednik tada bio Dragiša Petrović - Čajo dala nam je 300 dinara i tako smo sakupili 600 dinara. Napravili smo i članske knjižicekoje smo prodavali po 10 dinara. To nam je pomoglo. Posle toga sam otišao u Čačak kod Živomira Pavića i Leka Katanića. Oni su nam pomogli da otvorimo prvi i pravu tombolu u Katrgi...

Posle registracije, FK "Morava" je postača član Opštinske lige, zajedno sa "Orlovcem", "Rudarom" i "Omladincem" iz Zablaća. To je bila prva opštinska liga. Posle smo ispali u drugu, a kasnije se oformila i treća. Mi smo, dakle bili u prvoj i drugoj opštinskoj ligi, ali tada nismo uspeli da budemo u nekom višem rangu takmičenja...

Kao predsednik kluba, osamdesetih godina sam se posebno angažovao na izgradnji klubske svlačionice. U vreme registrovanja FK "Morave" u Zadružnom domu je otvoren klub - restoran koji je svojim poslovanjem pomagao sportski tim.

Kroz FK "Moravu", pre i posle registracije, prošlo je mnogo igrača, kako naših iz Katrge tako i onih van sela. Posebno su dobro napredovali Branko i Milomir Minović. Prvi je igrao u "Autoprevozu", a drugi u "Rudaru"..."